Nagrada publike
„Mater“ je priča o Jasni (Darija Lorenzi Flatz), koja je imigrirala iz Hrvatske u Nemačku i njenom povratku u rodnu kuću kako bi pomogla bolesnoj majci Anki (Neva Rošić). Debitantski dugometražni film Jure Pavlovića, koji potpisuje i scenario, prikazuje unutrašnji sukob ćerke koja je napustila svoje rodno mesto, a time i traumatično detinjstvo sa majkom koja je nije razmazila.
Reditelj bira da nam od trenutka Jasninog povratka u Hrvatsku do dolaska njenog muža i dece iz Nemačke, sve scene kadrira u realističnom ključu preko Jasne u prvom i krupnom planu, mahom centralno kadrirane (Direktor fotografije Jana Plaćeš). Naglašavajući nam Jasnine reakcije i njenu stranu priče, reditelj ostavlja publici prostor da domašta svet „izvan kadra“. Taj prostor u gledaočevoj imaginaciji upravo je i prilika da se učitavajući vlastito iskustvo, prepoznamo odnose u porodici prikazanoj u filmu i dodamo nešto svoje. Po pravilu, izostanak raznovrsnsti planova i njihovog kombinovanja (srednji, total), dovodi do osećanja klaustrofobije, ali u filmu „Mater“, ono što bi bio nedostatak, postaje funkcionalno u razumevanju relacija u priči jer ni jednog trenutka ne promakne osećanje i informacije o toku misli protagoniste. „Mater“ iako na vizuelnom planu nudi samo Jasninu stranu, ipak u celini obuhvata odnos majke i ćerke.
Pored majke Anke (Neva Rošić) jedino još Jasnu tumači profesionalna glumica u filmu, Darija Lorenci Flatz. Svedenim glumačkim sredstvima, Jasnin lik konstantno nudi refleksiju čitave situacije, ali i pomenutu borbu sa unutrašnjim sukobom između devojke koja je otišla od kuće i žene koja danas oseća odgovornost da u toj istoj kući pomogne majici na samrti. Ta razapetost između želje i dužnosti karakteristična je za naš region, kao i vaspitanje da najmlađi u porodici radi kućne poslove i od malena se uči da vodi brigu. Drugi akteri u filmu su natruščici, čime je u njihovim dijalozima zadržan autentičan duh malog mesta u Hrvatskoj. Zbog svoje nepatvorenosti, dijalozi nude izvor komike. U celini, za film koji se bavi ponovnim otvaranjem rana od detinjih trauma, humor kao da je neophodan stepenik u pomirenju sa situacijom. Film „Mater“ na kraju donosi zbližavanje majke i ćerke, prevazilaženje starih nesuglasica i svojevrsnu katarzu u sceni okupljanja porodice na rođendanu Jasninog sina. Od porodične kuće koja nosi bolna sećanja i koju je Jasna napustila, sada kada ima svoju decu, a njena majka unuke, ta ista kuća postaje prostor za radost.
Film „Mater“ svakako spada u grupu debitantskih filmova koji najavljuju reditelja autorskih filmova sa senzibilitetom sklonim taktilnoj i suptilnoj drami, ali i promišljenom pristupu filmskom jeziku, te očekujemo da će Jure Pavlović i narednim ostvarenjima praviti hrabre izbore.
Ružica Anja Tadić, polaynica radionice filmske kritike
