Вести

Прес конференција / дан 7

21.07.2023.

Павле Вучковић: Увек сам желео да радим филмове који би истовремено били артхаус и комерцијални

Седмог дана 30. Фестивала европског филма Палић, у петак 21. јула, на конференцији за медије на Великој тераси говорили су Василис Кацупис, редитељ филма “Заробљен”; Павле Вучковић, редитељ филма “Заштита пре свега”; екипа филма “Живи светац” – редитељка Тинатин Кајришвили и главна глумица Мари Китиа; Кирос Папавасилоу, редитељ филма “Ембрион - Ларва - Лептир”; екипа филма “Пенал или сексуални живот Ане Ђ” - редитељка Милица Стојанов, продуцент Слободан Шуљагић, глумци Марко Марковић, Милован Филиповић и глумица Бојана Тушуп; Петар Јаконић, редитељ филма “Кома”; Кристијан Ристески, редитељ филма “Снежана на крају мора умрети”; Антонија Белазелкоска, глумица у филму “Сестре”; Лаура Гарсија Андреу, редитељка филма “Недеља, недеља”; Пјотр Павлус, коредитељ филма “У Украјини”; Леваи Балаж, коредитељ филма “Источна ривијера”, и представници фестивала - Илија Татић, извршни продуцент фестивала, Мирослав Могоровић, програмски директор ФЕФ Палић, и Радослав Зеленовић, директор фестивала, који су сумирали утиске са овогодишњег јубиларног издања манифестације.

Василис Кацупис, редитељ филма “Заробљен” приказаног у Главном такмичарском програму, о инспирацији за ово остварење је рекао: “Све је почело од иницијалне идеје, која се јавила када сам први пут посетио Њујорк и видео једну од великих зграда. Моја прва помисао је била - шта би се десило када бисте били заробљени у неком пентхаусу, а нема никог да вас спаси? Хтео сам да на неки начин уградим и идеју о Робинзону Крусоу, у окружењу другачијем од напуштеног острва – у једном од најгушће насељених градова на свету”.

Павле Вучковић, редитељ филма „Заштита пре свега“, који је на програму последњег фестивалског дана ван конкуренције, изразио је задовољство због премијере на Палићу: “Супер ми је што сам овде позван, на фестивал који је првенствено артхаус, и то на затварању. Увек сам желео да радим филмове који би истовремено били артхаус и комерцијални, што је најтеже. Одушевљен сам што ћу филм гледати са толико људи”.

Тинатин Кајришвили, редитељка филма “Живи светац”, истакла је да је било потребно пуно времена да се сними овај филм, услед Ковида и других потешкоћа. Нарочито је нагласила допринос директора фотографије и читаве екипе филма: “Делови филма су снимани у тоталном мраку, где је једино светло било оно са рударских шлемова. За иконе су људи мислили да су ту из древних времена, а заправо су осликане тек недељу дана пред снимање. Локације су подигнуте од темеља, ништа није постојало пре филма. Снимали смо са минималним буџетом и продукција се заиста потрудила око свега”.

Кирос Папавасилоу, редитељ филма „Ембрион – Ларва – Лептир“ у селекцији „Паралеле и судари“, о инспирацији за филм је рекао: “Кренуо сам од идеје о неодређеном времену и наравно потом сам трагао за причом која се базира на тој ситуацији. Али сва инспирација дошла је из мог искуства средовечности, када родитељи умиру а нећаци се рађају. Филм описује моју пројекцију будућности и сећања из прошлости”.

Милица Стојанов, редитељка филма “Пенал и сексуални живот Ане Ђ”, који је на програму последњег фестивалског дана у селекцији „Паралеле и судари” ван конкуренције, о мотивацији за рад на филму је рекла: “Желела сам да снимим филм који ће да говори о нашој професији. Не само везано за филм, него и у позоришту. Који ће да покаже како смо некада у стању да толико страствено уђемо у посао који радимо, и толико дајемо важност фикцији да реалност нестане”.

Петар Јаконић, редитељ филма „Кома“, који је такође на програму последњег фестивалског дана као специјална пројекција, о генези филма је рекао: “Почетак рада је била сарадња са Видом Басаром. Моја иницијална тема је била - како преиспитати наше колективно сећање на једно трауматично доба. Резултат је био један кохерентан текст, захваљујући коме је даљи рад са осталим сарадницима, током реализације, имао исту методологију. Свако од нас је уградио неко своје искуство из деведесетих у овај филм. Млађим људима је било занимљиво да сазнају шта се то дешавало док се они нису родили, тако овде постоји и археолошка вредност за људе који то нису доживели, а моћи ће да нађу одговоре на нека питања”.