Вести

Прес конференција / дан 3

17.07.2023.

Лука Папић: “Архивски материјал за наш филм као да је отпао из Робокапа или Принца Таме”

Трећег дана 30. Фестивала европског филма Палић, у понедељак 17. јула, на конференцији за медије на Великој тераси говорили су Елеонора Венинова, редитељка филма “Преекспонирано” и Гоце Кралевски, продуцент овог остварења; Фридер Шлајх, продуцент филма “Сенека: о стварању земљотреса”; Ема Скирманте, глумица у филму “Сестре”; Максим Берту и Макс Пожлеп, редитељи филма “Јужни ветар”, Артур Лакатош, протагониста филма “Чији сам ја пас?”; Лука Папић и Срђа Вучо, редитељи филма “Призван и позван”, Мира Јањетовић, глумица у филму “Више од живота”; и екипа портала фимске критике Филмоскопија - Дејан Прћић, један од оснивача, и критичар Данило Бракочевић.

Елеонора Венинова, редитељка филма “Преекспонирано” приказаног у Главном такмичарском програму, уједно је и ауторка сценарија за ово остварење. О процесу рада на филму она је рекла: “Прича о настанку сценарија датира од пре десетак година, 2012. сам урадила прву верзију која је била у форми кратке приче. Онда сам одлучила да то развијам као сценарио, што је мој примарни посао. Прва верзија је била фокусирана на причу о тинејџерки, и онда се мењала кроз године. Требало нам је још неколико година да скупимо средства и аплицирамо за додатне фондове, тако да је прошло десет година до премијере на филмском фестивалу у Каиру прошле године”.

Фридер Шлајх, продуцент филма “Сенека: о стварању земљотреса” редитеља Роберта Швенкеа, говорио је о визији аутора овог остварења: “Швенке је студирао филозофију пре него што је почео да снима филмове. Био је веома упућен у Сенеку, не као фан већ више из критичке перспективе. Сматрао га је за опортунисту, који је истовремено проповедао стоицизам и био други најбогатији човек у Риму. Био је заинтересован за тај конфикт. Његово је мишљење да, ако снима историјски филм, он мора да има везе са светом у коме живимо данас”.

Ема Скирманте, глумица у филму ”Сестре” редитељке Линде Олте, приказаном у такмичарској селекцији “Паралеле и судари”, овом улогом је дебитовала на великом платну. О читавом искуству је рекла: “На кастингу је било 500 девојака које су конкурисале за ову улогу, а избор је трајао три месеца. У почетку је било веома тешко навићи се на то да ће камера све време бити уперена ка мени. Било је изазовно”. О раду с глумицом Иветом Поле, која тумачи њену мајку у филму, она је додала: “На почетку је било врло тешко схватити да ћете радити са професионалном глумицом која је веома позната у Летонији, али сам пуно научила од ње и она је дивна жена”.

Лука Папић, један од двојице редитеља филма “Призван и позван”, приказаног у програму Специјалних пројекција, говорио је о генези овог пројекта: “Срђа је 2011. године правио изложбу на сличну тему, која се звала Гласачка машина и где су обрађивали све изборе од увођења вишестраначја до 1997. године. Већ тада је сакупио и сортирао велики део тог архивског материјала, и имао је идеју о филму који треба да се сними. Ја сам се прикључио 2017. и видели смо да имамо све елементе за један потенцијално узбудљив и забаван филм. Ту су јако живописни ликови пошто је прича испричана из угла аутсајдера. Више нас је интересовао људски дух него чињенице. Архивски материјал као да је отпао из Верховеновог Робокапа или Карпентеровог Принца Таме, филмова које ми волимо”.

Срђа Вучо, коредитељ овог остварења је говорио о скупљању архивске грађе: “Радили смо у сарадњи с колективом Медијска археологија. Они су годинама скупљали с разних извора тај архивски материјал, углавном са Бета и ВХС касета, који се у Србији чува јако лоше. Потписали смо и уговор са РТС-ом тако је дао материјала добијен и од њих.”

Четвртог фестивалског дана, у уторак 18. јула на Летњој позорници на Палићу, у Главном такмичарском програму у 21х ће бити приказан филм “Ингеборг Бахман - Путовање у пустињу” Маргарет Фон Троте (ван конкуренције), а од 23х “Нула калорија” Џесике Хауснер. У селекцији „Паралеле и судари”, у биоскопу Абазија на Палићу ће на репертоару бити филмови “Угљеник” Јона Борса (17х) и “Моћ” Маћаша Приклера (19х)