22.03.2024.
Према француској организацији за истраживање и обуку Лаб Феммес де Цинéма, у 2023 години, Србија се нашла међу 5 европских држава које нису увеле и нису планирале да уведу мере у циљу промовисања бољег положаја жена у својој филмској индустрији. Поред Србије ту су још Босна и Херцеговина, Бугарска, Словачка и Украјина. Тренутно не постоји званична статистика у вези са тиме колико филмских стваралаца у Србији су жене. Велика већина европских држава је посвећена, на различитим нивоима, повећању родне равноправности у филмској индустрији од којих су водеће државе Исланд са 37% редитељки дугометражних филмова, затим Аустрија, Норвешка и Шведска са 34% редитељки, што најбоље осликава једно друштво и побољшање услова за рад за жене у уметности.
2022. Филмски Центар Србије је објавио да је финансирао путне трошкове (авио-превоз, смештај, акредитација, накнаде за обуку) за редитељке које су желеле да присуствују догађајима организованим искључиво за жене, као што су ЦИРЦЛЕ Wомен Доц Аццелератор или Еуропеан Аудиовисуал Ентрепренеурс (Европске Аудиовизуелне предузетнице) - програм обуке са циљем пружања подршке филмским редитејкама у држави.
,,Жене у просеку чине око 50% студената филмскх школа у Европи. Након што дипломирају, пошто се суочавају са бројним дискриминацијама, теже им је да се дугорочно остваре у филмској индустрији. У вези са српском филмском индустријом, охрабрује чињеница да су предузети први кораци за подршку филмских редитељки у 2022 години. Постоји нада да ће држава ускоро да спроведе одређене мере у циљу постизања равноправности у годинама које следе. У Европи, ако бројке наставе да се крећу овим темпом, равноправност у индустрији неће бити постигнута деценијама” констатовала је Лиса Пероте, генерални координатор Лаб Феммес де Цинéма.
Фестивал европског филма Палић је превео исцрпну студију на српски језик и данас, 22. марта, објавио је студију на својој званичној интернет страници www.палицфилмфестивал.цом у циљу промовисајна родне равноправности у филмској индустрији у Србији. Заједно са других 6 филмских фестивала у Европи, Фестивал европског филма Палић припада мрежи Покретне Слике – Отворене границе (Мовинг Имагес – Опен Бордерс (МИОБ)) која је покренула дисеминацију резултата студије у различитим европским земљама.
,,Рад у мрежи са западноевропским филмским фестивалима је открио да се у Француској предузимају многе мере борбе против сексуалног насиља и сексистичког понашања у филмској индустрији. Наше колеге из Аустрије предњаче у подршци редитељкама, док је Шпански филмски институт представио родне квоте за финансирање филмова. Стога, охрабрујемо остале филмске организације у Србији да искористе преведену студију како би се упознали са најбољим европским праксама и како би створиле равноправнију и разноврснију филмску културу у нашој држави.” рекао је Илија Татић, извршни продуцент Фестивала европског филма Палић.
МИОБ мрежу чини 7 филмских фестивала посвећених европском филму са својим уметничким аспектима, друштвено-политичким ангажманом и регионалним карактеристикама: Лес Арцс Филмски фестивал у Француској, Филмски фестивал у Трсту, Италија, Цроссинг Еуропе филмски фестивал у Линцу, Аустрија, Филмски фестивал у Котбусу, Немачка, Филмски фестивал у Севиљи, Шпанија, Европски Филмски Форум Сцанорама у Виљнусу, Литванија и Фестивал европског филма Палић у Србији.
У шестој години након покретања #метоо, од 36 европских држава у којима је спроведено истраживање, 16 европских држава се посветило борби против насиља у филмској индустрији, 15 европских држава је спровело или планира да спроведе мере за увођење равноправност у аудиовизуелни сектор, 13 европских држава примењује пројектно финансирање као средство за промовисање равноправности и разноликости, сакупљајући податке или подижући свест.
Лаб Феммес де Цинéма ће стога да настави да анкетира државне органе на годишњем нивоу и да прати у ком правцу ће се мере и политке развијати у наредним годинама.
Од 2016, Лаб Феммес де Цинéма издаје годишњу студију о положају редитељки у европској кинематографији. У почетку без поузданих квалитативних и квантитативних података, од 2020. се ослања на статистичке податке добијене од стране Европске аудиовизуелне опсерваторије и фокусира се искључиво на рад заснован на реалним подацима. Ова студија има за циљ да презентује свеобухватан преглед постојећих мера и политика у сврху промовисање равноправности у европској кинематографији, сачињавајући годишњи преглед стања у Европи и креирајући базу најбољих пракси које промовишу инклузију у кинематографији.
Ова студија покрива више од 30 европских држава, којим Лаб Феммес де Цинéма шаље питања сваке године путем националних филмских института. Подаци представљени у студији су стога синтеза података прикупљених претходне године, нових одговора добијених од филмских института као и додатних података са интернет страница институција.
О ,,Лаб Феммес де Цинéма”
Лаб Феммес де Цинéма се примарно фокусира на равноправност и разноликост у филму и аудиовизуелној индустрији и од 2016. презентује квалитатину студију постојећих мера и политика ради промовисаја родне равноправности у Европи. Лаб Феммес де Цинéма је недавно спровела успешну кампању током Цезар награда у Француској и постигла већу видљвост редитељки у категоријама режије и компоновања филмске музике Годишња студија се спроводи у сарандњи са Европском аудиовизуелном опсерваторијом (ОЕА), Удружењем редитеља европске филмске агенције (ЕФАД), уз подршку Министарства културе Француске као и Француског националног центара за филм и анимацију (ЦНЦ).
29.07.2024.
27.07.2024.
26.07.2024.
26.07.2024.