Вести

Назад...

Златни торањ 33. Фестивала европског филма Палић филму „Нино у рају“ Лорана Микелија

22.07.2026.

На завршној конференцији за медије 33. Фестивала европског филма Палић, 22. јула на Великој тераси, проглашени су добитници награда Златни торањ за најбољи филм, Палићки торањ за најбољу режију, два специјална признања жирија Главног такмичарског програма, награда за најбољи филм у селекцији Паралеле и судари, специјално признање у овој селекцији и награда жирија ФИПРЕСЦИ за најбољи филм у Главном такмичарском програму, којима ће признања бити уручена на свечаној церемонији затварања фестивала.

Жири Главног такмичарског програма 33. Фестивала европског филма Палић, у саставу: Маја Херман Секулић (Србија), Моника Готи (Италија) и Јоана Флора (Румунија), доделио је награду Златни торањ за најбољи филм Главног такмичарског програма остварењу „Нино у рају“ редитеља Лорана Микелија.

Жири Главног такмичарског програма је у свом образложењу навео:
„Због своје задивљујуће храбрости, изузетне стилске смелости и доприноса еволуцији савременог филмског језика. Будући да испуњава све критеријуме врхунског филмског стваралаштва – од оштрог сценарија и хипнотишуће фотографије до смеле и сирове музике, монтаже и бриљантних глумачких интерпретација – овај филм у потпуности редефинише границе жанра социјалног трилера. Он доказује да оштра друштвено-економска критика не мора деловати суморно или анахроно; напротив, она може бити прожета истински модерним визуелним изразом. Прихватајући електризујућу, сирову енергију 21. века и одбацујући устаљене формуле, уместо да њима подлеже, овај филм крчи смели и инспиративни пут ка будућности кинематографије. Награда за најбољи филм додељује се остварењу Нино у рају!“

Награду Палићки торањ за најбољу режију жири је доделио Симону Ферхевену за филм „Ах, та празнина, та страшна празнина“.

Жири је у образложењу навео:
„Из овогодишње продукције Немачке, у изванредној режији Симона Ферхевена, који је уједно и сценариста филма. Ово је његов аутобиографски филм посвећен његовој породици, пре свега његовим баки и деки, које у филму играју његова мајка у стварном животу, велика звезда послератне немачке кинематографије Сента Бергер, и Михаел Винтерборн. Ово је у сваком случају и поклоњење овој значајној звезди не само немачког него и светског филма. Међутим, овај вишеслојни филм далеко превазилази уску породичну и аутобиографску причу и постаје прави „билдунгсроман“ – прича о одрастању и о постајању уметником, у овом случају глумцем. Ова филмска тужно-смешна прича испричана је са великом дозом доброћудног хумора, који ни у једном тренутку не прелази у иронију или сарказам, већ можда понекад у сјајну самоиронију, и који ме је, што је права реткост, чак више пута довео до скорог падања са столице од здравог смеха. На крају, поред изузетно комплексног сценарија који се стално успешно креће између комедије и трагедије, хтела бих да истакнем изванредну фотографију Џоа Хајма и, изнад свега, изванредну глуму целе глумачке екипе и већ поменутих главних сениорских протагониста, али пре свега младог, атрактивног и суптилног главног протагонисте Бруна Александра, који носи цео филм и пред којим видим велику глумачку каријеру! Ово је филмско дело које се памти! Ово је филмско дело које се памти!“

Жири је доделио специјално признање филму „Еленина промена“ Стефаноса Цивопулоса.

У образложењу жирија је наведено:
„Као жири који чине три жене, имале смо јединствену прилику и одговорност да скренемо пажњу на приче у чијем су средишту жене, а које су и даље недовољно заступљене у савременој кинематографији. Реч је о изузетном остварењу које вешто повезује политичко питање миграција у потрази за бољим животом са друштвеном темом радничких права. Оба изазова приказана су искрено и са великом осећајношћу, што овај филм чини дубоко релевантним за друштво у којем данас живимо. Поред тога, женски ликови представљени су као снажни и храбри, али истовремено и рањиви. Далеко су од савршенства, али никада нису приказани са осудом. Управо зато делују аутентично, људски и блиско публици. Филм одаје признање снази и истрајности жена које поново преузимају контролу над својим правима, телима и гласовима, под сопственим условима. Напослетку, филм одише надом која остаје са гледаоцима и након завршетка пројекције, омогућавајући нам да се дубоко емотивно повежемо са причом и њеним јунацима.“

Специјално признање за оригиналност додељено је француско-немачкој копродукцији, немачком филму „Несрећна мајка“ редитељке Сузане Хајнрих.

У образложењу је наведено:
„Нов је и оригиналан у избору теме – постпорођајна патња из угла једне жене – али опет успева да буде забаван и да нам пружи шарени, поп-арт, оригиналан и нов стил мјузикла! Оригиналан је у сваком смислу.“

Жири такмичарског програма „Паралеле и судари“, у саставу: Изабела Игел (Пољска), Максим Наконечњи (Украјина) и Марко Мак Пантелић (Србија), донео је одлуку да за најбољи филм у такмичарском програму „Паралеле и судари“ прогласи филм „Реци ми шта осећаш“ Лукаша Рондуде.

У образложењу награде жири је навео:
„Реци ми шта осећаш је оригиналан, непредвидив и политички оштар филм, а истовремено дубоко личан и емотивно приступачан. Лукаш Рондуда пронашао је јединствен начин да споји иронију, интимност и друштвену рефлексију у остварењу које се одликује изузетном лакоћом приповедања.“

Специјално признање жирија програма „Паралеле и судари“ додељује се филму „Млечни зуби“ Михаја Минкана.

Жири је награду образложио речима:
„Специјално признање додељује се филму Млечни зуби за изузетно занатско умеће, сјајне глумачке интерпретације – нарочито оне које доноси млада глумачка екипа – и упечатљиву фотографију. Са изузетном сензибилношћу, сви уметнички елементи функционишу у савршеној хармонији, градећи богат и слојевит приказ породичне трагедије која се одвија у сенци историјског слома.“

Жири ФИПРЕСЦИ 33. Фестивала европског филма Палић, у саставу: Божидар Зечевић (Србија), Јана Бебарова (Чешка) и Мајкл Филипс (САД), награду ФИПРЕСЦИ за најбољи филм Главног такмичарског програма доделио је филму „Као код куће“ редитеља Габора Холтаија.

У образложењу жирија је наведено:
„Жири ФИПРЕСЦИ-ја поздравља овај изузетан дебитантски филм, који нас је дирнуо својом духовитошћу, тематском слојевитошћу и беспрекорно прецизним стилом. Више од пуког одраза савременог тренутка, добитник награде ФИПРЕСЦИ на Европском филмском фестивалу Палић представља бриљантну метафору злоупотребе моћи, манипулације и олигархијских пракси у управљању државом – појава којима свакодневно сведочимо, без обзира на то коју земљу сматрамо својим домом. Филм који је жири једногласно изабрао за победника носи назив Као код куће, а режирао га је Габор Холтаи.“

Фестивал европског филма Палић традиционално подржавају Министарство културе Републике Србије, Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, Град Суботица, Европска унија кроз програм Креативна Европа МЕДИА, као и многобројни пријатељи и медијски партнери.

Спонзор – пријатељ Фестивала европског филма Палић више од 20 година је Горки Лист, као незаобилазан део наше уметничке сценографије, али и партнер који подстиче ангажовање публике да истражује доживљаје презентованих филмских остварења кроз Горки Лист награду публике.

Назад...