Вести

Прес конференција 210.07.2025. - извештај

21.07.2025.

32. Фестивал европског филма Палић – извештај са конференције за медије 3. дана фестивала

Светозар Цветковић: Награда “Александар Лифка” је кључно признање за некога ко се бави овим послом

Трећег дана 32. Фестивала европског филма Палић, у понедељак 21. јула, на конференцији за медије на Великој тераси говорили су: Светозар Цветковић, добитник награде “Александар Лифка” у категорији домаћих стваралаца, Сергеј Лозница, редитељ филма “Два тужиоца” и добитник Лифке у категорији иностраних стваралаца, Чејен Чернић Чанак, редитељка филма “Зечји насип”, екипа филма “Сунце никад више” – редитељ Давид Јовановић, монтажерка Бранислава Стефановић, и костимографкиња Јана Захаријевић, Александра Гаврик – ауторка изложбе и кратког филма “Снага љубави: Властимир Гаврик”, и Чила Немет, менаџерка пројекта 2Б – Буди свестан проблема, буди део решења.

Светозар Цветковић је, говорећи о свим великанима домаће и европске кинематографије који су пре њега освајали награду “Александар Лифка”, на конференцији за медије рекао: “Велико поштовање које осећам према свим тим људима се претворило у велику одговорност. Током свих ових година откада фестивал додељује награду, она ми је увек деловала као кључно признање за некога ко се бави овим послом, као нека вредност која тешко може да се досегне.” Цветковић је на конференцији за медије говорио и о свом односу према великанима филмске режије са ових простора, са којима је имао прилику да ради: “Мој однос према Душану Макавејеву, Жики Павловићу, Миши Радивојевићу, Ђорђу Кадијевићу, да не говорим о прашкој школи – где сам радио са Гораном Марковићем и Гораном Паскаљевићем, то је однос великог поштовања и нечега што једино могу да поредим са неким божанством у овом нашем послу.”

Након што је претходног дана говорио о награди “Александар Лифка”, Сергеј Лозница је овом приликом говорио о свом последњем филму “Два тужиоца”, који је претходне вечери приказан у Главном такмичарском програму фестивала. Лозница се осврнуо на данашњи доживљај онога што је описано у филму, смештеном у 1937. годину за време Стаљинових чистки. “Након осамдесет година нисмо извукли никакав закључак, нисмо реаговали на прави начин. То је за мене веома необично. Претходно сам правио филм о бомбардовању током Другог светског рата, у коме смо видели исте ствари као сада – у Украјини, Сирији, Израелу. Армије различитих држава користе иста средства за уништење људског живота. Све се то већ десило и морамо да нађемо друга решења, али то се не дешава.”

Чејен Чернић Чанак, редитељка филма “Зечји насип”, осврнула се на назив филма: “То су вреће песка које служе као прва линија одбране од поплаве, а граде се уз обале реке и око кућа. Вода и покушај одбране од воде заправо су снажна метафора у нашем филму - јер како вода увек нађе пут, тако га нађу и осећаји”. Говорећи о теми филма, односно откривању узајамне љубави између два младића, она је истакла: “Тема о цоминг оуту је у светским кинематографијама последњих година доста обрађивана. Али када сам кренула у процес аудиције и видела која је реакција младих људи, било ми је јасно да је овај филм неопходан”.

Давид Јовановић, редитељ филма “Сунце никад више” који је претходног дана приказан у заједничкој селекцији филмова пројекта ФАФА у биоскопу Абазија, о овом остварењу је рекао: “Иницијална идеја била је да то буде испитни филм на другој години инспирисан песмом Балада о Холису Брауну Дејвида Линча, која говори о једном суровом свету у коме људи преживљавају и боре се са неким необјашњеним мрачним силама. Током студирања сам снимао документарни кратки филм у Босни, где је моја бака живела тада, у рудничком селу. Тада сам схватио да су све те мрачне силе које у песми нападају породицу, у ствари у рудничком селу. Онда смо целу причу сместили у то село”.

Александра Гаврик говорила је о изложби “Снага љубави: Властимир Гаврик” и истоименом кратком филму посвећеном овом филмском и телевизијском сценографу, који су представљени на Отвореном универзитету Суботица и Биоскопу Еуроцинема у оквиру пратећег програма фестивала. ”Филм о Властимиру Гаврику била је моја надчовечанска жеља да снимим његов рад и дело да би остао за младе генерације, да сазнају ко је био човек који је стварао југословенски филм, који је једини добитник америчког Оскара, и који је оснивач Академије филмске уметности и науке”, нагласила је Александра Гаврик.

Чила Немет представила је пројекат 2Б– Буди свестан проблема, буди део решења који реализује Отворени универзитет Суботица са два партнера из Мађарске, са циљем подизања свести шире јавности о узроцима и последицама климатских промена.

Четвртог фестивалског дана, у уторак 22. јула на Летњој позорници на Палићу, у Главном такмичарском програму у 21х ће бити приказан филм “Несташне девојке” Уршке Ђукић, а у 23х “Миран живот” Александроса Авранаса. У селекцији „Паралеле и судари”, у биоскопу Абазија на Палићу ће на репертоару бити филмови “Медени месец “ Жане Озирне и “Реституција, или, Сан и јава старе гарде“ Желимира Жилника.

Фестивал европског филма Палић традиционално подржавају Министарство културе Републике Србије, Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, Град Суботица, Европска унија кроз програм Креативна европа МЕДИА, као и многобројни пријатељи и медијски партнери.

Горки Лист, као вишедеценијски партнер Фестивала европског филма Палић, већ 29 година с поносом стоји и уз филмску уметност која надахњује и повезује. Верујући у снагу аутентичног израза и значај дијалога са публиком, Горки Лист ће и ове године традиционално доделити Награду публике за најбољи филм. Ослушкујући глас гледалаца, Горки Лист препознаје њихов значај као савезника уметности, која живи кроз оне који је истински цене и разумеју.