Intervjui

RADOSLAV ZELENOVIĆ, DIREKTOR FESTIVALA Festival u punom kapacitetu

Festival u punom kapacitetu
Naša ambicija je da FEF pruža sveobuhvatan uvid u evropsku kinematografiju i da ga stalno unapređujemo u tom pravcu

Direktor Festivala Radoslav Zelenović govori o važnosti odluke da se prošle godine FEF održi i da ne bude online, o odlasku prijatelja festivala i o novoj nagradi “Aleksandar Lifka”.

Tokom skoro tri decenije postojanja, Palićki festival odolevao je raznim izazovima, pa tako i ovom poslednjem - pandemiji. Pred nama je bogato i kvalitetno 28. izdanje. Šta je to što gura festival napred i čini mogućim, ono što je za mnoge nemoguće?
Kada god je Palićki festival bio u kriznim situacijama uvek je pokazivao neverovatnu energiju, koju bi neko nazvao inat. To nije bio inat, već ogromna želja da festivala bude. Bio je i 1999. kada nam je naš prijatelj Bernardo Bertoluči poslao film. I prošle godine, kada mnogi festivali nisu, Palić je održan. Ponosan sam na činjenicu što smo prošlogodišnji festival održali uživo, što nismo pristali na online. To se od mene i očekivalo, jer sam shodno mojim godinama konzervativan, ali i moji mlađi saradnicu su poštovali tu odluku, jer su naučili da se filmovi prave za veliko platno, za publiku, za mrak bioskopske dvorave. Online izdanje nije dolazio u obzir. Ova godina je bila naporna, jer je bila godina neizvesnosti i još uvek je. Bila je i godina velikih gubitaka, u kojoj smo ostali bez ljudi sa kojima smo radili, sarađivali, živeli. Napustili su nas veliki prijatelji festivala: Goran Paskaljević, Zoran Simjanović, Jirži Mencl… Lično sam imao tragadiju, otišla je i moja supruga Vesna koja je bila sa mnom na svim festivalima od osnivanja, 1992. Ovi neizrecivi gubici su na jednoj strani, a na drugoj činjenica da najveći festivali pomeraju tremine. Kan se završava u danu kada mi počinjemo, a našem programu su potrebni filmovi sa tog festivala. Sada tu treba biti vešt kao što su naši selektori, kao što je Miša Mogorović, Ilija Tatić i čitava ekipa sa Otvorenog univerziteta. Na Palić dolazi 150 gostiju, skoro svi filmovi u Glavnom programu i Paralelama imaće predstavnike. E, to je festival, a ne samo puko prikazivanje filmova. Festival je opet u punom kapacitetu, u svim dvoranama i na našoj divnoj Letnjoj pozornici.

Kada smo radili intervju za 25. festival, rekli ste da je ovo festival paradoksa, što nastavlja da se potvrđuje.
Da, evo još jednog. Ovo je festival sa najvećim brojem filmova u poslednjih nekoliko godina: 139 filmova u 15 programa od kojih su neki potpuno novi, kao što je program u okviru koga ćemo prikazati filmove koje su pravila deca. Naša ambicija je da FEF pruža sveobuhvatan uvid u evropsku kinematografiju i da ga stalno unapređujemo u tom pravcu. Zato smo ustanovili još jednu nagradu “Aleksandar Lifka” za doprinos regionalnoj kinematografiji i ona ove godine ide u ruke Mileni Zupančič, megazvezde jugoslovenske kinematografije. Nadam se da će to inspirisati mlađu publiku da pogleda njene filmove. To je svrha festivala, da upoznaješ, da otkrivaš ljudima autore, glumce i pružaš uvid u njihov stvaralački svet. Mnogi su svoju promociju na ovim prostorima doživeli upravo na Paliću. Kada pogledate listu dobitnika Lifke, to je temelj evropske kinematografije. Kada god klonem duhom, pogledam tu listu i bude mi bolje.

Palićki festival je odnegovao sada već i generacije publike.
Naš festival je susretište između filmova, autora, publike, kritičara, novinara. Pruža vam mogućnost da vidite šta rade evropski autori i kroz koji vizir gledaju Evropu i sadašnjost. Tu nema pardona. Ti filmovi su otvoreni, kritički. Prisustvo autora nam daje priliku da još više saznamo o temi filma, ali i o kinematografiji iz koje dolaze. I onda dolazimo do krajnjeg paradoksa, a to je da u zemlji koja nije članica EU postoji Festival evropskog filma koji ta ista EU 2017. proglasila za najbolji u Evropi. Ta vrsta pozitivnih paradoksa održava ovaj festival. Na radost publike i gostiju, od kojih niko nije otišao nezadovoljan sa Festivala. A to nije mala stvar.

Jelena Knežević