Intervjui

INTERVJU: ANDREAS DREZEN, DOBITNIK NAGRADE “ALEKSANDAR LIFKA

Ljubav prema likovima je preduslov za dobar filma Bio sam na Paliću 2011. i bilo je mi je divno i zabavno: sjajni susreti sa publikom i drugim filmskim stvaraocima, divne žurke, dobra hrana i najlepše gostoprimstvo na prelepom mestu.

Svoj umetnički put počeo je kao inženjer tona u pozorištu. Debitantski film TIHA ZEMLjA snimio je 1992. godine i ova tragikomedija o događajima u Istočnoj Nemačkoj, u vreme raspada Sovjetskog Saveza, donela mu je “Hesen” filmsku nagradu. Sledi niz njegovih uspešnih filmovima, među kojima i SEDMO NEBO za koji je na Festivalu evropskog filma 2008. osvojio “Palićki toranja” za najbolju režiju i ZAUSTAVLjEN NA PUTU, priča o smrti koja slavi život, za koji je na Paliću 2011. osvojio “Zlatni toranj” za najbolji film. Prošle godine na otvaranju FEF-a gledali smo njegovo poslednje ostvarenje RABIJE KUZRNAZ PROTIV DžORDžA V. BUŠA, o borbi jedne majke protiv sistema i birokratije, spremne da zbog svog sina ide sve do američkog predsednika. Reditelj Andreas Drezen ovogodišni je dobitnik nagrade “Aleksandar Lifka” za doprinos evropskoj kinematografiji.

Kakav je vaš odnos prema nagradama za životno delo, jednu takvu dobijate upravo na našem Festivalu evropskog filma na Paliću?

Oh, sa takvim nagradama, industrija vam suptilno govori da je dosta. Možda sam star, ali nisam prestar, pa to samo uzimam kao podsticaj i nadam se da ću još neko vreme nastaviti da snimam filmove.

Sa kakvim uspomenama se vraćate na Palić?

Bio sam na Paliću 2011. godine i bilo je mi je divno i zabavno: sjajni susreti sa publikom i drugim filmskim stvaraocima, divne žurke, dobra hrana i najlepše gostoprimstvo na prelepom mestu. A bioskop na otvorenom je fantastičan! Veoma, veoma mi se dopala atmosfera festivala. 

Dolazite iz pozorišne porodice. Šta vas je inspirsalo da počnete da se bavite filmom?

Kao dete, puno sam vremena provodio u pozorištu i posmatrao glumce kako rade. Odrastao sam sa mnogo impresija o umetnosti. Onda mi je otac poklonio “super 8” kameru i počeo sam da snimam filmiće sa svojim prijateljima. To je bilo toliko zabavno da sam poželeo da postane moja profesija. Vaši filmovi, a neke od njih smo gledali na našem Festvalu, su o običnim ljudima u raznim okolnostima.

Kako birate priču od koje ćete snimiti film i šta vam je najuzbudljivje u tom kreativnom procesu?

Priče dolaze do mene na različite načine. Nekada su one predlozi scenarista, nekada me inspiriše svakodnevno iskustvo, zavisi. Za mene su ljudi uvek najvažniji deo priče. Sa svim njihovim protivrečnostima i sukobima, u kojima se i sami možete pronaći. Ljubav prema likovima je za mene jedan od najvažnijih preduslova za stvaranje dobrog filma. Najuzbudljiviji deo je svakako samo snimanje, jer se tako mnogo, mnogo nepredviđenih stvari spoji, ima toliko iznenađenja. Pozitivnih i ponekad, nažalost, negativnih. I sa svakim danom film postaje drugačiji.

Radoznali smo da saznamo ponešto o vašem novom filmu?

Moj novi film FROM HILDE WITH LOVE još nije izašao. To je priča o veoma jednostavnoj i divnoj ženi koja je pružala otpor u toku nacizma i zbog toga je pogubljena. Film priča lepu i tragičnu ljubavnu priču, ali i priču o tihom herojstvu.

Jelena Knežević