Интервјуи

КОРАК ДО ЈУБИЛЕЈА

Знам да сви чекамо идућу годину и тридесети, јубиларни Фестивал.

Ми који смо стварали овај Фестивал, пре свих, Блажо, Митар, Јошка, Саво, Пишта, Бошко, Нена, Вита, Горан, Миша, ја... основали смо га 1992 године. По томе, овогодишњи Фестивал би, требало да буде тридесети.

Али, не иде све, увек, како желиш и како замислиш, поготову не на нечему што је створено у невреме, у пуном значењу те речи. Те 1992. године били смо под санкцијама, изопштени од света. Мало се тога могло; било је тешко и пуко преживљавање а камоли прављење међународног филмског фестивала у земљи затвореној са свих страна.

Занимљиво је свакако да, тих првих фестивалских година, ни једном се није десило да предвиђени филм не буде приказан. Велику смо помоћ имали од домаћих дистрибутера који су се, на само њима познате начине, довијали и обезбеђивали филмове за Фестивал. Сећам се да је филм нашег великог пријатеља Теа Ангелопулоса, Одисејев поглед, продуцент филма, колима из Берлина донео на Палић, свега неколико сати пре пројекције.

И када смо веровали да ће, наше муке, ако не нестати, а оно се драстично умањити укидањем санкција, већ 1996. године није било Фестивала, јер... није било новца, али било га је током једног јулског викенда 1999, после бомбардовања. Био је то Фестивал континуитета. Да није тако још мало би смо почекали - не бисмо ни идуће године прославили палићку филмску тридесетогодишњицу.

Срећом, то ће се идуће године догодити и многе од нас учинити поноснима што смо сав свој труд, ентузијазам... уложили у оно у шта смо веровали.

У филм.

Вероватно не бисмо у овом габариту и са веома прецизним концептом имали наш Фестивал, да од самог почетка нисмо знали ста желимо. У првом сусрету са Блажом Перовићем, тадашњим директором Отвореног универзитета, предложио је да десетак година пробамо неколико програмских варијаната док не дођемо до правог решења.

Тако је и било. Тек 2003. постали смо ово по чему смо данас препознатљиви: Фестивал европског филма Палић.

То је и Европска унија препознала прогласивши нас 2017. године најбољим филмски Фестивалом у Европи. Попут многих других парадокса који су пратили овај Фестивал, ето још једног: најбољи филмски Фестивал европског филма у земљи која није чланица ЕУ!

Желим свима вама који по било ком основу присуствујете нашем Фестивалу да са њега одете богатији за неко ново искуство и, у то искрено верујем, задовољни.

Било како било, пред нама је јубилеј и за њега се ваља достојно припремити.

То је знак свима који брину о нашем Фестивалу да одмах по завршетку овогодишњег почнемо са припремама јубиларног.

Добро дошли.

Радослав ЗЕЛЕНОВИЋ, директор