Zapadni Berlin viđen mojim očima Mark Ridera

ZORAN TRKLJA

Mark Rider je napustio Mančester 1978. kako bi otišao da živi u senci Berlinskog zida. Uronio je u ovaj svet, uživajući u alternativnoj umetničkoj sceni koja je cvetala na ivici raskola evropske političke scene. Riderova priča otišla je korak dalje sa filmom B-FILM: POŽUDA I ZVUK U ZAPADNOM BERLINU. Film priča o Berlinu kao o umetničkom loncu, prateći put Ridera. Kroz arhivske snimke, intervjue i stilizovanu reprodukciju, podzemlje Walled City-ja je razotkrilo svoju grubu, mračnu šaljivu slavu.

Šta vas je nagnalo da se odselite u Berlin 1978?

Popriličan broj razloga. Činjenica da je Mančester u tom trenutku bio veoma očajno mesto. Imao sam posao, imao sreće, bavio sam se grafičkim dizajnom, dizajnom reklama, ali nisam želeo da radim u toj industriji i otišao sam da radim u prodavnici ploča. Sviđalo mi se to što sam imao mogućnost da naručujem ploče koje sam smatrao da će se dopasti mojoj klijenteli, ono što sam ja želeo da slušam. Tu je bila i politička situacija u Britaniji koja je počela da se razvija sa Margaret Tačer. Delovalo je da će da pobedi na narednim izborima i pomislio sam kako ne želim da živim u državi kojom vlada Tačerova. Odlučio sam da mi je dosta. Iskusio sam čitavu tu pank-rok eksploziju. Bio sam epicentar te eksplozije. Putovao sam Evropom 70-ih pre nego što sam došao u Berlin. Prva socijalistička država u koju sam otišao je bila Jugoslavija. Otišao sam u Zagreb, spustio se do Splita i Dubrovnika. To je za mene bilo interesantno iskustvo jer tada niko nije znao ništa o Istočnoj Evropi. Nisam poznavao nikoga ko je bio u Jugoslaviji. Znate onaj Eržeov strip “Tintin”, to je bila Jugoslavija, to je bila slika koju sam imao o Jugoslaviji. Bio sam fasciniran. Potpuno me je opčinila, kao i Evropa generalno. To je bio toliko drugačiji način života, drugačiji način na koji ljudi doživljavaju stvari. Sve više me je obuzimao i što sam više odlazio u Nemačku, Francusku i Belgiju, odlučio sam da želim da vidim više od Evrope. Već 1978. sam se zasitio u prodavnici ploča i odlučio da je napustim i odem u Nemačku. Niko nije ništa znao o Berlinu a sve što sam ja znao saznao sam iz Lu Ridovog albuma “Berlin”. Zvao se “Berlin”, ali on nikada nije bio u Berlinu. Samo ga je nazvao tako. Zatim je Dejvid Bouvi snimio dva albuma tamo, “Low” i “Heroes”, Igi Pop je tamo takođe snimio albume i činilo se da mora da ima nešto u tom Berlinu zbog čega su oni otišli u taj grad i to uradili. Morao sam lično da se uverim. Otišao sam tamo i istog trenutka se zaljubio u grad i nikada ga nisam napustio.

B-Film prati vaše avanture u Berlinu, kako bi ispričao eklektičnu i haotičnu priču Walled City-ja kao muzičkog centra. Kako je film nastao?

B-Film je napravilo sedamdeset različitih reditelja. Moji prijatelji, ljudi koje poznajem, producenti. To je na neki način jigsaw puzzle, kolaž od mnoštva različitog materijala. Snimao sam TV programe za Britaniju, a snimao sam i filmove, kao tzv. glumac. Sarađivali smo i sa TV kompanijama, lokalnim TV stanicama, jer su oni snimali određene događaje. I sve smo spojili trudeći se da bude koherentno. Naravno, moja priča, ono što sam radio i iskusio u Berlinu, predstavlja samo uvid u to, zato što sam radio mnogo toga. Trebalo je nagurati 10 godina mog života u 90 minuta. To nije lako. Prvobitno, nije trebalo da budem u filmu. Nije bilo planirano. Joerg Hope koji je prvobitno napravio film pitao me je da li želim da uradim saundtrek za film i da li bih restaurirao stare ploče iz 80-ih. Bio sam u fazonu: “Daću sve od sebe”. Rekao sam mu: “Imam kod kuće punu kutiju filmova koji bi ti možda bili interesantni”. Dao sam tu kutiju snimaka. Rekao je da nije video ništa od toga. Tako su on i Heiko Lange redizajnirali film. To više nije bio film sa slikama Berlina sa muzikom, to je postala moja priča. Zapadni Berlin viđen mojim očima. Film je inspirativan za generaciju koja dolazi i očajnički traži nešto novo. Nadam se da će inspirisati decu da odu i rade kreativne stvari bez ogromnih finansijskih sredstava. Da nismo uradili to što smo uradili u Zapadnom Berlinu pre 25 godina, ne bismo imali ono što sad imamo u Berlinu. Stvorili smo odskočnu dasku za tehno scenu koja je danas osnovna tačka berlinske muzičke scene.

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on LinkedIn

Originalni naziv:

Godina:

:

:

:

min

:

Datum:

01/01/1970

Vreme:

h

:

:

:

:

:

:

:

: