Prvi reditelj u istoriji Kalmikije

VESNA MILIVOJEVIĆ

Izgleda da sve dobre stvari u ruskom filmu počinju ili se bar završavaju na “Kinotavru” u Sočiju. Tako je bilo i sa kalmičkom rediteljkom Elom Manžejevom, koja je proglašena za najboljeg debitanta. Nagradu za film Galebovi uručio joj je predsednik žirija – čuveni reditelj Aleksej Učitelj. I upravo taj momenat, priznaje rediteljka, izdvaja kao najdraže i najvažnije. Kaže da joj je više bilo stalo do uspeha u Sočiju nego u Berlinu, gde je film u februaru imao svetsku premijeru u programu Forum.

O Eli i Galebovima (prvi igrani film snimljen u Kalmikiji posle pauze od 30 godina) u Berlinu je objavljeno oko 300 napisa. A i ekipa se svojski potrudila da skrene pažnju, pa je pre premijere priredila spektakularni program: nacionalne igre, pesme, gastronomske specijalitete. Slični performans uvek prati festivalske projekcije i u Rusiji i u svetu. Tako Elin vatreni ples pod svodovima Zimskog teatra u Sočiju nije ostao nezapažen.

“Pre dve godine pobedili smo na pičingu u Sočiju. Tom događaju nisam mogla da prisustvujem, jer sam se tek porodila. Zato je film predstavila producentkinja. Privukli smo veliku pažnju, dobili podršku ruskog Ministarstva za kulturu. Pre toga sam se savetovala sa kolegama sa Berlinale talent kampusa, čiji sam bila učesnik, kako sve to treba uraditi. Ubrzo je stigao i glavni deo novca pa smo već na jesen počeli i do kraja godine završili snimanje. Međutim, proces postprodukcije je dugo trajao, pa smo tek ove godine imali premijeru u Berlinu”, kaže gošća Palićkog festivala Ela Manžejeva.

U Sočiju je sve počelo, tamo ste se i sreli i prepoznali sa vašom producentkinjom Jelenom Gliksman.

Upoznale smo se tačno godinu dana pre pičinga na “Kinotavru”. Tamo je slično kao ovde, toplo je, ljudi su opušteni. Videla sam je na ulici, prišla, rekla ja sam Ela… Ona je već bila pročitala moj scenario u Moskvi, ali je bila prezauzeta i nikako nismo uspevale da se nađemo. Tako da je odluka da odem u Soči bila pun pogodak. Verujem da projekti baš kao i ljudi imaju svoju sudbinu, dobru ili lošu. Pošto smo se Jelena i ja “pronašle”, sva vrata su se otvorila. Prosto, bile smo srećna kombinacija. Ona se bavi produkcijom, jer voli taj posao, reditelje, filmsku industriju, uživa u realizaciji ideja. U posao mi se nikada nije mešala, a to je objašnjavala jednom dosetkom. Gde smem da se mešam, govorila je, ona ima objavljen scenario u časopisu “Iskustvo kino”. I zaista, pre pičinga naš čuveni filmski časopis štampao je moj scenario, što je takođe uticalo na povoljan ishod.

Snimili ste priču o mladoj ženi koja živi u malom kalmičkom primorskom gradu i očajnički želi da promeni svoju sudbinu, i tako postali prvi reditelj u istoriji svoje zemlje. I ne samo to, postali ste prava heroina.

Bio je jedan scenarista, i još uvek je živ, on je pisao scenarija za sovjetske reditelje i filmove, koji su se kod nas snimali. Ali to je bilo pre 25 ili 30 godina, tako da nešto kao što je kalmički film kao pojam ne postoji. Vi znate za gruzijski, rumunski film, ali ne i za kalmički. Danas sam ja ta koja stvara nacionalnu kinematografiju, i to vrlo lepo zvuči, samo što pre nego što sam snimila Galebove, to nije bilo baš tako. Svi su govorili, ma kakvi, nećeš uspeti, kultura malog naroda nikome nije zanimljiva, osim toga tvoj film nikako ne može da se isplati. Kažu, izračunaj, neka 150.000 Kalmika, koliko nas ima, kupi kartu za tvoj film i opet se ne isplati…

Očekujete da će za vama krenuti i neki novi mladi ljudi?

Mnogo je lakše kad nešto već postoji, da budeš njegov deo. E, za tim sam ja sve vreme čeznula. Kalmikija je toliko bogata bajkama i predanjima, moćnom energijom, da bi bilo posla za plejadu režisera. Kalmičani su narod bogate mašte, ep „Džangar“ jedini je na svetu koji nema nikakve relacije sa istorijskim događajima i stvarnošću, već je ceo izmaštan i peva o podvizima izmišljenih bojara.

Zašto Berlin doživljavate kao drugi dom?

Na Berlinale talent kampusu naučila sam da je sve moguće. Pozvana sam da na jesen sa novim projektom i još dva kandidata iz sveta učestvujem u Rezidenacijalnom programu Berlinala i tome se beskrajno radujem.

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on LinkedIn

Originalni naziv:

Godina:

:

:

:

min

:

Datum:

01/01/1970

Vreme:

h

:

:

:

:

:

:

:

: