Priča o narcizmu

Vesna Milivojević

Posle svetske premijere u Kanu, gde se takmičio za “Zlatnu kameru” za najbolji debitantski film i domaće na novosadskom Sinema sitiju, igrani prvenac reditelja Pavla Vučkovića Panama prikazan je na Letnjoj pozornici u Glavnom takmičarskom programu Festivala evropskog filma, van konkurencije. Film o bežanju od bliskosti i skrivanju emocija kod mladih ljudi okrenutih svetu digitalnih komunikacija uskoro će biti prikazan na Sarajevskom festivalu, a od jeseni i u bioskopima širom zemlje.

Reditelj Vučković je nagrađen dva puta u selekciji Cinefondation u Kanu: 2003. prvom nagradom za film Beži zeko beži i 2007. trećom nagradom za film Minus.

“Panama je ljubavna priča, a u biti priča o narcizmu, koji remeti odnos glavnih aktera. Moj utisak je da narcizam u poslednje vreme dominira među mlađim generacijama odraslim na društvenim mrežama, internetu i internet pornografiji, i ne samo njima. I koliko god da je digitalna komunikacija u mnogo čemu ispomoć, s druge strane potpiruje narcizam. Bliskost i intima podrazumevaju deljenje i ravnopravnost, a narcizam unikatnost, pa su u oštrom sukobu”, smatra reditelj Vučković.

Može li se reći da se vodeća strana filmska štampa u Kanu bogato odazvala reakcijama na vaš prvi igrani film? Imali ste i veliku pažnju novinara.

Za devet dana provedenih u Kanu dao sam sedam intervjua. Ne treba zaboraviti da film nije prikazan u Glavnom takmičarskom programu i da je nešto između art-hausa i komercijalnog filma. Prvi put sam čitao kritike svog filma u stranim časopisima, a po mom mišljenju film je najbolje shvatio “CineEuropa”. “Holivud reporter” je posmatrao isključivo narativ, a film ima emotivni, a ne narativni kraj. “Varajeti” je objavio bolju kritiku, a ciljnu publiku smestio u životno doba od 25 do 35 godina, što je sasvim u redu, ja sam scenario i pisao u sličnim godinama, negde od 26-27. godine pa do 33. Film je u Novom Sadu jednostavno mnogo bolje prihvaćen nego u Kanu, otvorenije. Panama počinje trivijalno, banalizovano, deluje nezrelo… Međutim, posle polovine filma publika se u Kanu “ukačila”, a to se dogodilo od trenutka kada glavni lik počinje da sazreva.

Film slika portret generacije čija površnost i sve što ona implicira izviru iz činjenice da joj je život potpuno obuzet internetom, primećuju strani kritičari, i u Panami vide reference na Klip Maje Miloš u mnogo čemu?

To je zbog tematike, u fokusu je mlađa generacija, seks, muško-ženski odnosi, međutim socijalni milje je drugačiji, razlika je i žanrovska. Postoji ta dimenzija iskrenosti, koju sam osetio gledajući Klip, samo što je Panama iz muške vizure, a Klip iz ženske. U Klipu je socijalni milje targetiran, pa je i kritika društva, dok je ovde više reč o odnosu prema vrednostima nastalim na mreži, koje se generišu kroz komunikaciju.

Kakav uticaj je na vaše formiranje imao otac Miroljub Vučković, svojevremeno selektor Festa, sada urednik za međunarodnu saradnju Filmskog centra Srbije i jedan od naših najuglednijih filmskih poslenika?

Ogroman, još kao dete vodio me je po svim međunarodnim festivalima koje je posećivao, omogućio da svašta vidim u inostranstvu. Posle sam zajedno sa njim i sa majkom razgovarao o filmovima. Sećam se Barselone, Berlina, Pariza, velikih muzeja, jer Mića uvek mora sve da obiđe. Danas je taj uticaj naravno manji, ne gleda baš sad svaku ruku mojih filmova, ali recimo gledao je dve prethodne verzije Paname, a treću će pogledati na festivalu u Sarajevu. Malo smo ubrzali film u odnosu na verziju u Kanu, kako bi bila prijemčivija mladom gledaocu.

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on LinkedIn

Originalni naziv:

Godina:

:

:

:

min

:

Datum:

01/01/1970

Vreme:

h

:

:

:

:

:

:

:

: