Oduševljenje filmom bez reči

Ruski reditelj Aleksandar Kot osvojio je na festivalu Kinotavr u Sočiju Gran pri za najbolji film, a filmski kritičari su mu takođe dodelili najviše priznanje svog udruženja – “Belog slona”. Nagradu za film Test, koji je na Festivalu evropskog filma prikazan u programu Paralele i sudari, uručio mu je danas u svetu sigurno najpriznatiji ruski reditelj Andrej Zvjagincev. Koplja su se lomila između izvanredne socijalne drame Durak Jurija Bikova i estetsko-metaforičnog rada našeg gosta, koji je slobodne poslepodnevne trenutke na Festivalu iskoristio za samostalno osvajanje Subotice. Prethodno je, budući da svakog jutra ustaje u sedam sati, već tokom prepodneva prokrstario svim Palićkim stazama.

Zvjagincev se na ceremoniji uručenja priznanja požalio da je na Festivalu bilo toliko dobrih filmova, da jednostavno nije bilo dovoljno nagrada za sve koji su ih zaslužili i da ruska kinematografija tome može samo da se raduje. Primajući priznanje Kot nije uspeo da izbegne suze:

“Ne, to nikako nije bila tipična reakcija za mene, pa sam i sam njome bio zatečen. Vrlo sam smiren i ciničan čovek. Ali ipak postojali su jaki razlozi. Nagradu uopšte nisam očekivao, a drugo – imao sam osećaj da sam zašao na tuđ teren. Celog života snimao sam bioskopske filmove i TV serije. U tom smislu za mene je priznanje na festivalu autorskog filma bilo od ogromnog značaja. U principu, bavio sam se svojim poslom, a to znači da sam radeći stalno imao osećaj da pravim kompromise, u smislu da ne radiš uvek ono što želiš. Posle 20 godina rada na filmu nastupilo je ozbiljno preispitivanje, prevrednovanje svega ostvarenog. Konačno, uspeo sam da uradim ono što sam sve ove godine snažno želeo, otud tako jaka reakcija.”

 

Koliko znam, celog života ste sanjali o tome da snimite nemi igrani film?

Upravo tako, kod mene je oduvek postojalo neko unutrašnje oduševljenje vezano za film bez reči. Još od rane mladosti snimao sam dosta nemih filmova, ali kratkih. Oni su bili zapaženi i nagrađivani, u Kanu, Berlinu, pa studentski “Oskar”. Ubrzo posle studija, uprkos uspesima, shvatio sam da to nikome nije potrebno. Ako želiš, možeš samostalno time da se baviš, ali u Rusiji tržište kratkih filmova ne postoji. Kada mi je producent filma Test Igor Tolstunov rekao: radi šta hoćeš, znao sam: biće to film bez reči, što je u meni izazivalo najdublje kreativno uzbuđenje. Glavni zadatak koji sam sebi postavio bio je da ispričam priču bez reči, pomoću slika. Uostalom, film je i izmišljen kao umetnost pokretnih slika bez reči, a potvrde stižu i danas od ArtistE do mnogih drugih cenjenih filmova. Takođe, za mene je bilo izazovno da sve bude krajnje razumljivo, da gledalac ne zaspi, da ne bude dosadno.

Upustili ste se u eksperiment bez kalkulacija o festivalskom uspehu, koji nije izostao. Osim forme, šta je bio vaš unutrašnji poriv da snimite ljubavni film na fonu nuklearne katastrofe?

Sve naše strasti, brige i ljubavi sve emocije, svi naši životi, bilo da ih smatramo ispravnim ili promašenim, sve to pada u vodu, postaje ništavno, u poređenju sa onim do čega jednog dana može doći – krajem sveta, pred tom užasnom lepotom. Zato ne treba uludo traćiti vreme. Možeš proživeti ceo život ništa ne radeći, a možeš za jedan dan da uradiš ono što nisi celog života. Nuklearna eksplozija je ljudskih ruku delo, čovek sve to sam stvara. Ipak, sreća je da su zabranjene, i da se danas vrše samo na nivou kompjutera.

Mnogo ste snimali, i to vrlo raznovrsne filmove, među kojima su blokbaster i istorijska epopeja Brestska tvrđava ili ekranizacija romana Mihaila Ljermontova Junak našeg doba.

Nikada se u tom smislu ne ponavljam, ogledam se u različitim žanrovima. Postoji još nešto, nikada nisam snimio savremeni film, uvek su to ili istorijski filmovi, ili je u fokusu izmišljena prošlost, izmišljena sadašnjost ili budućnost. Različiti periodi za mene su vezani za određene boje, tako šezdesete vidim u sepiji, sedamdesete u boji, osamdesete su sive… A sadašnjost jednostavno za mene nema svoju boju.

VESNA MILIVOJEVIĆ

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on LinkedIn

Originalni naziv:

Godina:

:

:

:

min

:

Datum:

01/01/1970

Vreme:

h

:

:

:

:

:

:

:

: