Pravi trenutak za gruzijsku kinematografiju

Dok smo bili deo Sovjetskog saveza imali smo po 120 bioskopa po gradovima, i 20 miliona gledalaca. Sada imamo tri-četiri bioskopa po gradovima i samo 600.000 gledalaca

Đorđe Zelenović

Zašto ste odabrali baš ove filmove kao predstavnike novog gruzijskog filma?

Ovih šest filmova su snimljeni u protekle dve-tri godine i imali su veliki uspeh na festivalima. Samim tim oni su zanimljivi publici u različitim zemljama. Festival evropskog filma na Paliću nam je interesantan, jer su Srbija i Gruzija veoma bliske zemlje i predstavljanje naših filmova ovde je velika čast.

Posle mnogo godina gruzijska kinematografija ponovo doživljava ekspanziju?

Na filmu se sve menja i nove zemlje izlaze u prvi plan sa svojim jedinstvenim pričama. Sada je pravi trenutak za gruzijski film koji je ponovo u ekspanziji. Nije još uvek na najvišem nivou ali siguran sam da napredujemo. Pre godinu dana pričalo se da kinematografija Gruzije može da bude sledeća aktuelna kinematografija i ovih dana to se dešava. Zato treba da iskoristimo ovaj trenutak jer ne traje dugo, kao što je to bilo u slučaju rumunske kinematografije. Nekoliko godina, Rumunija je imala dobre filmove koji su osvajali nagrade i o kojima su svi pričali, a trenutno više ne. Sada je naš trenutak.

I pre nekoliko dana gruzijski film CORN ISLAND Džordža Ovašvilija osvojio je glavnu nagradu festivala u Karlovim Varima?

To je drugi film Džorža Ovašvilija što uspeh još većim. Sada je dobra prilika da Gruzijski filmski centar, kao nacionalna institucija, razgovara sa Vladom Gruzije o izdvajanju većih sredstava za kinematografiju. Nije nam potrebna velika suma novca, jer naša zemlja nije mnogo ekonomski razvijena, ali smatram da bi investicija od nekoliko miliona evra dala ogromne rezultate na nacionalnom i međunarodnom nivou što će pozitivno uticati i na ekonomiju zemlje.

A kako su gruzijski filmovi gledani u Gruziji?

Nažlost distribucija filmova u bioskopima je trenutno najveći problem u Gruziji. U prošlosti dok smo bili deo Sovjetskog saveza imali smo po 120 bioskopa u svakom gradu, kao i domove kulture u selima i manjim mestima. Sada imamo tri-četiri bioskopa po gradovima. U onom periodu imali smo 20 miliona gledalaca, sad ih imamo samo 600.000. To je veliki problem koji moramo da rešimo. Problem je i prelazak na tržišnu ekonomiju jer vlada više ne ulaže u kinematografiju i bioskope, tako da bi privatni sektor trebao da se zainteresuje za njih. Ali postoje zemlje gde su domaći filmovi popularniji od stranih i Gruzija je jedna od njih. Ono što nam daje nadu je da većina filmova koji su bili uspešni na stranim festivalima bili su uspešni i u gruzijskim bioskopima, kao U CVATU i SAMO SE SMEJ. Potrebno nam je još vremena kao i pomoć naše vlade, ali ima nade.

Da li su mladi reditelji pod teretom slavne gruzijske filmske prošlosti i autora kao što su Sergej Paradžanov, Otar Joselijani, braće Šengelaja…?

Ne mislim da nisu. Kao i uvek, postoji sukob generacija, ali i saradnja tih generacija. Mladi ne mogu uvek da budu u senci nekadašnjih autora i filmova. Gruzijski film u sovjetsko vreme i danas je nešto sasvim drugačije, jer je i društvo bilo drugačije. Današnji gruzijski filmovi su pravi evropski filmovi. To su drugačiji filmovi, o drugačijim temama. U prošlosti Sovjetski savez je bio veoma zatvorena zemlja i reditelji su slali svoju poruku na drugačiji način, najčešće satirom. Ali danas kada živimo u slobodnom demokratkom društvu, kada nema cenzure u zemlji, reditelji saopštavaju sve drugačije. Istorija gruzijske kinematografije može samo da pomogne novim generacijama reditelja.

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on LinkedIn

Originalni naziv:

Godina:

:

:

:

min

:

Datum:

01/01/1970

Vreme:

h

:

:

:

:

:

:

:

: