Tranzicija moralnih vrednosti

Moralna dilema je najvažnija tema u KOCKARU. S druge strane, želeo sam da napravim atraktivan i zabavan film. Što je u određenoj meri paradoksalno: baviti se teškom temom na zabavan način

Davor Bašić Palković

KOCKAR je prvi dugometražni igrani film litvanskog reditelja Ignasa Joninasa. Film donosi priču o bolničaru, ujedno i strastvenom kockaru, koji pritisnut dugovima organizuje ilegalnu kladionicu s kolegama. Ta kladionica je prilično neobična: klade se u živote pacijenata, što u priču uvodi i moralna pitanja…

Dosta filmova iz selekcije Paralele i sudari, koja je fokusirana na ostvarenja iz istočne Evrope, a u kojoj se prikazuje i KOCKAR, tematizuju nuspojave tranzicija u tim, nekada socijalističkim državama…

Pripadam generaciji koja je odrastala u vreme Sovjeta, a svoj odrasli život započela u kapitalizmu. U pitanju je raskršće dva sistema, dva doba. Ta tranzicija je uticala i na naše moralne vrednosti. Moralna dilema je najvažnija tema u KOCKARU: koje su granice čovekovog morala, da li ih je spreman preći zarad materijalne koristi? S druge strane, želeo sam da napravim atraktivan i zabavan film. Što je u određenoj meri paradoksalno: baviti se teškom temom na zabavan način.

Priča u filmu nije istinita, ali je na nekoliko koraka od toga. Drugim rečima, moguća je. To su nam potvrdili i lekari s kojima smo razgovarali pripremajući film. O tome govori i istiniti slučaj iz našeg susedstva, iz Poljske, gde je jedan medicinski radnik ubijao ljude i leševe prodavao pogrebnicima.

KOCKAR je dosad prikazan na mnogim festivalima, dobio je i nekoliko nagrada. Kako ste zadovoljni recepcijom filma?

Film je dosad prikazan na više od 30 festivala. Svetsku premijeru imao je u San Sebastijanu, u programu Novi reditelji. Bio sam uzbuđen zbog reakcija publike i to je jedno od najboljih iskustava u mojoj dosadašnjoj karijeri. U Varšavi je film osvojio nagradu žirija. Tamo je bilo ineteresantno videti reakciju publike, budući da su nam oni komšije. Inače, KOCKAR još uvek nije imao svoju litvansku premijeru koja će biti na jesen.

Sve su zanimljivija zbivanja u malim kinematografijama koje s vremena na vreme privlaće pažnju. Kakvo je stanje u savremenoj litvanskoj kinematografiji?

U Litvaniji se u zadnje dve-tri godine desio kinematografski procvat. S jedne strane, snimaju se komercijalni filmovi, komedije, pa i akcije, a s druge strane imamo snažnu art house scenu. Poput dve različite ruke istog tela. Ljudi su počeli da gledaju domaći film u bioskopima, imamo nekoliko filmova koji su, po gledanosti, uspešniji od TITANIKA. Rađa se nova generacija autora, nadam se da će to biti baltički novi talas. Kažem baltički, jer je KOCKAR prvi zajednički filmski projekat Litvanije i Latvije, nakon 20 godina nezavisnosti. Ove godine su počele mnoge koprodukcije između Litvanije, Litve i Estonije.

Zanimljivo je da ste već ranije bili u Srbiji. Tu ste snimali reklame…

Da. Nekoliko puta smo snimali u Beogradu i jednom na Fruškoj gori. Ljudi su odlični, sviđa mi se vaš glavni grad. Na ovim projektima sarađivao sam sa Red produkcijom. Možda će oni biti koproducenti mog sledećeg filma.

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on LinkedIn

Originalni naziv:

Godina:

:

:

:

min

:

Datum:

01/01/1970

Vreme:

h

:

:

:

:

:

:

:

: